Tisa je jedna od poslednjih oaza u čijem se muljevitom koritu još uvek razvija larva insekta iz familije Palngenia longicauda, od domaćeg stanovništva prozvanog Tiski cvet. Tisa je jedno od dva preostala mesta na celoj planeti na kojoj se ovaj prelepi insekt još uvek može videti. Po pravilu, Tiski cvet se pojavljivao svake godine u junu mesecu, kada je u roju iznad mirne vode ove ravničarske reke izvodio svoj čudesni ljubavni ples. Poslednjih godina tiski alasi, kupači, izletnici i obični radoznalci veoma ga, kažu, retko viđaju. Sve ređe se može sresti na površini Tise i u njenim muljevitim plićacima. A ljudi se nadaju tom viđenju. I ostaje im da veruju. Da veruju da je jedan živi stvor još uvek tu i da u sebi gaji osećanje koje ne stari. Osećanje koje i ostarele do samoga kraja čini mladima - osecanje ljubavi! Ostaje im da se zajedno uz njega raduju svakom sledećem danu, jer bi ga možda baš u njemu mogli ponovo ugledati kako iznad reke izvodi urođene pokrete svog ljubavnog plesa. Ljubav prema životu u godinama kada one same za nekog postaju nevažne, jedno je od najizdašnijih vrela sa kog se volja i nada u budućnost mogu crpeti.